Uticaj emocija na bjezbednost vozača
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Saobraćajni fakultet, Doboj

Sadržaj
1. Uvod.......................................................................1 2. Metodologija..........................................................2 2.1 Predmet......................................................2 2.2 Ciljevi........................................................2 2.3 Hipoteze.....................................................2 2.4 Varijable.....................................................3 2.5 Instrumenti.................................................3 2.7 Uzorak........................................................3 2.8 Procedura....................................................3 3. Rezultati..................................................................4 4. grafički prikaz dobivenih rezultata.........................7 5. Zaključak.................................................................11 6. Prilozi......................................................................12 7. Literatura..................................................................13
Uticaj emocija na bezbijednost vozača
1. Uvod
Sve što čovek opaža, on to i emocionalno doživljva i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se kaže da čovjek nije samo racionalno biće koje svoje reakcije, ponašanja i aktvnosti zasniva samo na opažanjima, mišljenjima i zaključivanjima. Stvarnost - pojve, predmete, zbivanja ...ljude i njihove postupke čovjek opaža, doživljava i na to reguje svim čulima i raličitim fizološkim i endikrinološkim, imunološkim, duhovnim i emocionalnim reakcijam. Čovjek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima koje uslovljavaju najviše nivoe svih psiho-fizičkih i emocinalnih angažovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naročito uslovljva snažno emocionalno doživljavanje i reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja – nasopstvenu bezbijednost u vožnji i bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju. Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje ima vozač i koje doživljava tokom vožnje na njegovu bezbijednost. Emocije izazivaju odrećene fizološke promene (ubrzan rad srca, premor, psiho-fizičku blokadu, znojenje dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na način, brzinu i uopšte ponašanje u saobraćaju. Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas važnih dogadjaja i koji se manifestuje na tri načina: • subjektivni doživljaj (npr. radost, tuga i sl.) • fiziološke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.) • karakteristično ponašanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo) Glavne dimenzije emocija su: 1. intenzitet osećanja 2. nivo napetosti 3. stepen složenosti Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo. Primarne emocije su: • radost – osećamo kada postignemo neki cilj, • ljutnja – osećamo je kada nismo u mogućnosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih, faktora koje u isto vreme možemo okriviti za naš neuspeh, • strah – kada ne poznaje puteve kojima može ostvariti neki cilj, • tuga – kada izgubimo nešto što nam je bilo važno. Primarne eomcije su emocije koje uvećini slučajeva mogu da utiču na ponašanje vozača u saobraćaju. Zbog svega toga u ovom seminraskom radu će biti ispitan i istražen uticaj emocija na bezbijednost vozača u saobraćaju kao i mogućnost njihovog otklanjanja.
3
Uticaj emocija na bezbijednost vozača
2. Metodologija 2.1. Predmet
Uticaj emocija na bezbijednost vozača nije izražen velikoj mejeri kao neki drugi uticaji kao što su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozača i dr. Ali pored toga vozačima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri može da se odvrati pažnju od samoga saobrćaja. Pri tome vozač uopšte nije usresređen na saobraćaj i na pravila u saobraćaju kao ni na samu vožnju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takođe emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste kočenja. Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči je 0.5-0.7 sekundi. Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo, zokupljen, zamišljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice ovakvih stanja vozača mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]